jealousy

...a vjerojatno ih nikada i neću saznati ...jer me ne zanimaju ...jer ne gledam tv ...jer ne čitam novine ...jer samo u dućanu preletim po naslovima ...jer sam nezainteresirana za svijet glamoura ...jer živim realnost ...a sanjam svoje snove ...uostalom...ovako otprilike funkcionira ženski mozak ...da li ...hm...joj kako se slabo vidi ...a što se to s muškog stanovišta i može vidjeti ...jer kažu da su nam mozgovi kao u kokoške...jebo ja njih ...e da mi je samo zaviriti u njihov mozak ...koja se tu sranja kriju ...

...muškarci su s marsa....žene s venere ...kaže knjiga ...a čokolada kakave ona veze ima s tim...i sa srećom...svakakve i nikakve ...muškarci nikada neće razumjeti žene ...niti će ih slušati ...ono...pravit će se da ih slušaju a ako ih upitate  što je dotična pričala ...vjerojatnost je da neće znati ponoviti niti pola onoga što su kao čuli ...žene pak s druge strane pomnno slušaju svaku mušku riječ ne bi li iz kontekstva izgovorenog izvukle nešto u svoju korist da im poslije imaju što predbaciti u žaru neke verbalne ...bez fizičkog nasilja ...svađe ...kažu da muško uho ne akceptira ženske glasove tj .tonove ženskog glasa...hm..to je svakako rekao neki muškarac kojemu je bilo dosta ženskog prigovaranja ...kažu muškarci i da smo mi te koje stalno nešto imamo za prigovoriti ...oni ne prigovaraju direktno ...oni to čine na perfidniji način...ali kad ti prigovore dođe ti da uzmeš toljagu u mlatneš ga po glavi s njom odmah...jednostavno ...nikada se muškarci i žene neće razumjeti ...neće nas niti pokušati shvatiti ...da se šminkamo malo zbog nas a više da se njima dopadnemo ...bar na prvi pogled ...da ona tijesna haljina u koju smo se jedva ugurale i neudobno nam je ...opet je obučena njih radi ...da bi im se dopale ...a tek štikle ...sve mi volimo biti komotne ...ali i te nesretne štikle nosimo ...sa što većom potpeticom ...da bi nam...opet muška logika ..noge izgledale duže...seksepilnije ...da su tangice neudobne do bola ...ali nosit ćemo ih jer njih to pali ...i tako ustupak za ustupkom...a oni ...mogu biti neobrijani...sve pet ...mogu biti malo izgužvani ...ok...mogu imati cipele s malo potrošenim petama ...ma ne vidi se od nogavica hlača ...mogu imati dlake u nosu ...ma ok ..to je muškost ...a na našim nogama neka vide koju dlačicu ...bjež ...neuredna je ...o moglo bi se svašt napisati ...mi pažljivo brijemo pazuha ...pazimo da se ne osjeti miris znoja...nanosimo ogromne količine dezića ...a oni kad zaudaraju na znoj ...kažu to je naš muški hormon ...po tome se zna da si muškarac ...e dragi moji ...ne ide to baš tako ...i mi volimo svježe obrijanog ...mirišljavog ...i bez onih velikih dlaka koje vire iz nosa ...a što nam je zajedničko ...da volimo čokladu ...konzumirajući čokoladu ...podstičemo rast endorfina hormona sreće ...pa se nemojte čuditi kad jedan dan smažemo cijelu čokoladu ...zapitaje se zašto...da li ti na umjetni način dozivamo sreću...i vi isto tako...kad jedete one male čokoladice mars ...snickers ...želite li i vi trenutak sreće ...pa da mi krišom ne tamanimo te  nesretne čokolade i onda se kajemo što smo ih pojele ...podijelimo zajednički jednu čokoladu ...pa svi siti ...i svi sretni...o tome sam danas imala naširoku raspravu s jednim frendom ...e moj frende ...nikada se ti nećeš oženiti ...i bolje je ...doista ne razumiješ ni frendicu...a kamoli ženu koji bi trebao voljeti ...slijedeći put kad budemo sjedili na popodnevnoj kavi ...daj da podijelimo čokoladu ...pa da svatko ode kući bar malo sretniji ...a možda ćemo se i bolje razumjeti ...

...za sat dva bit će sunce...kad se ova magla malo razbuca...moj 200.ti post...u tih dvjestotinjak postova nadrljala sam svega i svačega ...a ponajviše svojih sjebanih emocija ...nije to depresija ..to je impresija sebe same ...kako se ja doživljavam...ok...možda nekome izledam kao neka depresivna osoba ali sve je opet u očima promatača i čitatelja ...neću se opravdavati ...svatko ima svoju percepciju mene ...ok...je to ...nakon svega bilo bi iluzirno da se na sve sam nasmiješim ...odmahnem glavom ...i kaže...sve je super ...sve je za pet ...jebi ga kad nije ...pa ma koliko željela biti pozitivna ...ne mogu ja protiv sebe ...uostalom zašto sebe lagati ...znam ...džabe sve pročitane knjige o pozitivi ...o nekoj samopomoći ...sve je to samo traćkanje vremena ...i ništa nisam naučila kao ni stotine drugih ...a što bi radili psihići da svatko pročita dvje tri knjige o samopomoći i pozitivnom mišljenju ..i odjedanput kao preko noći život ti krene uzlanom putnjom ...dolazi proljeće ...život se sastoji od milijun raznih stvari ...sitnica ...događaja...u svakom tom događaju ..stvari ili sitnici ...mogu pronaći nešto ružno ...nešto lijepo ...nešto posebno ...ali naučila nisam ništa...i jebo ja onoga koji je rekao da nakon kiše dolazi sunce ...ma dolazi ..ali i nakon sunca opet dolazi kiša ...smjenjuju se dani i noći...godišnja doba...ljubavi...mržnje ...pa opet ljubavi ...red po red ...kao na nekoj torti ..samo je stvar tebe kako ćeš je ušareniti ...da zamaskiraš sve ono što unutra nije savršeno ...a izvana izgleda ...sjajno...e pa eto ...posut ću one šarene mrvice odozgora na tortu ...staviti marcipanske cvjetiće onih neobičnih i nestvarnih boja ...ok...stiže proljeće ...ma znam sebe ...do ljeta ću opet biti super ...i smijati se svemu ovome ...jebeš glupaču koja koja pije svoj jutarnji cappuccino...u majici i bosonoga...kose ovlaš pokupljene i nepočešljane ...e baš to volim ...taj svoj jutarnji ritaulal u tišini ...prije nego povedem tanga na jutarnje piškanje ...dobro vam jutro ...ovo mi je najljepši trenutak dana...kada mogu sanjati ljeto ...i moju lanternu u oštru...i ljeto ... i ponavljam ....dobro ti jutro m...dobro vam jutro svima ....

...tko se to zajebava samnom...tko mi uzima sve...evo opet će reći ...evo patetike ...ma nije patetika nego jebena istina ...joj kako me netko u mozak ...u srce ...u dušu...pa mi uzima jednu po jednu sretnost ...ostavlja mi mrvice nedovoljne ni ptice s njima da nahranim ...tek toliko da mi kaže ...ej ...ovo je sve što ti ostavljam ...a ti ...ma ...ti...pati...e pun mi je kufer toga paćenja ...i sranja ...i neka me ne dira nitko niti onaj odozgora  jer ima drugih s kojima neka se bakće...a mene neka malo zaobiđe...pokušavam raditi ...danas ...da ne mislim na moju petru...ne ide ...sve je nekako zbrkano...vani sunce otapa prljavi snijeg....stiže proljeće ...i kao treba da mu se radujem ...ne znam samo iz kojega razloga...ako netko zna neka me prosvijetli ...do tada živim u mraku i neznanju...i svekolikom sranju...

btw ...sutra je moj 200-ti post...hm...

...možda ću nekom ispasti čudakinja ...glupača ...ma zaboli me ...danas u 13.28 umrla je moja mačka petra ...moja  frendica za spavanje ...to je ona petra koja je bila nešto bolesna ....najbolja mačka...i preplakala sam jutro dok je umirala ..i sad plačem ...i recite da dam luda ...da sam  maloumna ...ali takva sam....volim te petra jako ...i nikada e neću zaboraviti kao ni prinčeka ...koji je umro nakon 17 godina života samnom prije dvije godine ...e jebeš mene budalu ...neka ti na onom svijetu bude dobro ...jer zaslužila si ...a što je slijedeće...

...onaj dan kad je ex došao po dokumente ...rekla sam mu da umire petra ...to je mačka koju je ON donio doma...i odgovor je bio..sms ...poruka ...a što drugo reći nego  žao mi je ....ma žao ti je lažeš...egoistični gade ...jer da ti je bilo žao nakon toliko godina što je petra bila maza ...rekao bi ma idem je pogledati...ni za psa ne pitaš...jebeš mene sentimentalnu ...plačem zbog idiota ...plačem zbog sebe ...plačem zbog mačke ...pa dokle ću plakati ...a pas te volio...e...ništa neka ti ne bude žao petre...psa...mene ...samo ti jedno želim ...NEKA TI BUDE KAO MENI SADA...ALI NEKA TI BUDE ZAUVIJEK ...kažu oprostiti...zaboraviti ...nema oprosta...sorry ...ja da oprostim nečiji egoizam ...i još se i nasmiješim ...zajeb...i otplakat ću ja petru ...ali ne i zaboraviti ...kao što nisam zaboravila niti jednu životinjicu ...ni za bebya nisi pitao...a spavao ti je na ruci i kraj tebe ...kako kaže ona bebekova pjesma...da bog da te voda odnijela...ej toliko sam ljuta ...toliko bijesna ...na tu indolentnost prema svemu ...pa jebote ...ma nek  ti bude kao meni...ali ne samo jedan dan...zauvijek ...pa neka mi netko zamjeri ...zaboli me...

...nekoga kraj sebe samo da me zagrli ...

i da šutimo zajedno ...

znajući da me voli bez velikih riječi ...

baš ovakvu kakva jesam ...nesavršena ...

......e danas sam bila vrednica ...pospremala sav svoj kreativni nered ...ali hvala bogu ...za dva tri dana sve će opet biti isto......zato palac gore za moj mali slatki nered ...e jebaj ga ...ne volim pa ne volim prostore koji izgledaju kao da se u njima ne stanuje ...onako kao u katalogu...svaka stvar na svojem mjestu ...i to godinama...desetljećima ...slike su već utrle  put u zid ...i ako makneš sliku ostane ne fleka nego udubina od iste ......pa se kao iznenadiš ...joj što je sad to ...a nisi svjestan da je dotična slika tamo stajala pa recim dvadeset godina ...ili neka posudica....onako na čipkici na komodi ...stoji ...povremeno se opere da ne bude mutnjava od prašine ...i pazi ..ej ...pazi ...ona je opet točno tu ..na tom mjestu ...gazdarica gleda...o ne...fulala je dva centimetra ...malo ulijevo više ..opet nije dobro ....jebi ga ...i tako pola sata da se posudica stavi na isto mjesto ...e ja to ne volim ...volim svoje otvorene  knjige ....naslagane jedna na drugu ...s nekim trakicama kao oznakama gdje sam stala ....volim svoje rasute papire koje svaki dan skupim ...i gle ...nekim čudom ...opet su navečer rasuti ...pa moje boje ...kistovi..ej...i danas je kolkio toliko dovedeno u najsavršeniji mogući poredak ..ali bi netko našao sto i jedan razlog ...e ne to nije tako ...prašinica obrisana......jao od kuda tolika prašinica ...bar nju obrišem onako u prolazu svaki drugi dan...ma neću biti rob kuće  ...kuća je da se u njoj živi i uživa ...a ne da se sviđa komšijama...e onda sam  se dugo kupala u velikoj pjeni ...onako do vrata ...i čituckala malo...danas sam bila vrednica i zato zaslužujem nagradu ...a to je  još jedan cappuccino ... i do jedno dva dva i pol ujutro  kartanje ...i tako prođe subota...o imala je jedna interesantnost ali ako to napišem onda će netko opet reći da mi ex ne ide iz glave ...izvjetrio je ...ali se danas pojavio....u svoj svojoj raskošnosti ...maltene me nije šlag strefio...bolje da se nije pojavio......ej ...ma nema šanse više suzu pustiti zbog njega ...i žaliti za njim ...katastrofa ...klošar ..klošar ...ma nisam ja niš posebno ...ali ipak si to ne bih dozvolila ...da nekuda dođem takva...o jebo te glupso ...za kim si ti suze ronila ...ej ...ajd noć ... idem na ja na kartanje ...btw ...ovaj kretenski snijeg se nikada neće otopiti ......belj i za ovu cijelu zimu ...

...nekako mi nedostajete ...kako se čovjek brzo privikne na dobro...ali i na zlo ...i jebeno mi nedostajete ...nadam se ...da su se stišale bure i oluje ...smanjile tenzije..i tako se želim opet vratiti ...ej ...na neka ide sve k vragu ...ovog vikenda se vraćam ...a sve one koji me ne vole ...neka me se klone...i ja ću se njih kloniti ...kosica se spustila...bijes prošao...ma ne mogu reći zbogom samo tako ...i ostaviti neke drage osobe iz ovog našeg virtualnog svijeta...i mada je lažan....i mada je svakakav...naš je ......ovaj  belj ..je za mene ...koja nema hrabosti izbrisati blog ...i tražeći neke simpatične sličice našla sam i ovu reklamu za kineski restoran...odlična je ...poglegadajte je ... I FAKAT ...REZIME ....KRIVO JE MORE ..............................ZAR NE .....ZA SVE ....

...da mogu još uvijek voljeti. životinje više nego ljude...da mogu još uvijek svašta pretrpjeti...da mogu još nekome reći ...ma dobro mi je ...da mogu slagati ...da sretna sam ...da mogu ...ma mogu svašta ...pojesti jabuku...svoju bountty čokoladicu ...da mogu prošetati svojega tanga...da se mogu nasmijati svojoj jebenoj naivnosti ...da mogu odkartati koju partiju karata...da mogu pročitati pola knjige ...pola ostaje za neki drugi put ...da mogu po x.ti put pogledati seriju sex& grad ...da se još uvijek mogu nasmijati onim full iskrenim razlikama među muškarcima i ženama...da još vjerujm u svojega  anđela čuvara...mada se malo nekuda odskitao ...ali tako je to s  anđelima...tu su ...a baš kad ih trebaš ...nekuda odskitaju ...pa kažu anđeli su bespolna bića...ma kako bespolna ....ipak moraju biti muškog  roda...je zašto ih nema baš kad ih trebaš ...hm....i sve je dalje moja tuga...sve dalje...prolaze mjeseci ...evo ...i proljeće će...znate li onu pjesmu ...proljeće je otpočelo kišom ...vlakovima koji kasno idu...neka bude kiša ...neka bude što bude ...samo da ovo proljeće otpočne...danas sam na radiju čula onu arsenovu predivnu ....otkako te ne volim ...netko mi iz vlaka maše ...teško mi je ali lakše ...od kako te ne želim ...vraća mi se okus kao poslije bolesti ...i baš tako ...polako mi se vraćaju okusi ...mirisi...boje ...i stvarno mi se čini...sve je tako daleko ...sav moj život ...01.40 sati...tišina ...noć...samo tiha muzika na radiju ...i miris jabuke na stolu tu ...kraj kompjutora...

MARGUIRITE YOURCENAR ;    VATRE   ....

VOLIM YOURCENAR ...HADRIJANOVE MEMOARE ...ANNU SOROR...VATRE ... PA ETO MALI IZVADCI IZ ZBIRKE PRIPOVJEDAKA VATRE ...SAMO ZA ONE KOJI VOLE TU VRSTU PRIČA...ESEJA...MALENI CITATI PREDIVNE  ŽENE ROĐENE 8.06.1903...UMRLE 17.12.1987. GODINE ...ŽENE KOJA JE OSTAVILA SVOJ TRAGU SRCIMA MNOGIH ...

# KADA TE PONOVO VIDIM , SVE IZNOVA POSTAJE PROZRAČNO. PRISTAJEM DA PATIM.#

#A TI ODKAZIŠ? TI ODLAZIŠ?...NE , TI NE ODLAZIŠ ; JA TE PAZIM... U RUKAMA MI OSTAVLJAŠ SVOJU DUŠU POPUT NEKOG OGRTAČA.#

# BLIZAK? NE, TI SI BLIZU. ŽALIM TE KAO I SEBE.#

#KAŽE SE :LUD OD RADOSTI.TREBALO BI REĆI : UMAN DO BOLA#

#TOME JE ŠEST DANA, ŠEST MJESECI, BILO JE TOME ŠEST GODINA, BIT ĆE ŠEST VIJEKOVA...AH, UMRIJETI DA BI SE ZAUSTAVILO VRIJEME ! #

#NEĆU SE UBITI. MRTVE PREBRZO ZABORAVLJAJU.#

#SREĆA SE GRADI SAMO  NA TEMELJIMA   OČAJA.VJERUJEM DA ĆU USPJETI NEŠTO NA SEBI SAGRADITI#

#NEKA NITKO NE BUDE OPTUŽEN ZA MOJ ŽIVOT#

#NIJE U PITANJU SAMOUBOJSTVO. U PITANJU JE SAMO DA SE POSTAVI  REKORD.#

#U SVE DOGAĐAJE ŽIVOTA STUPA SE DJEVIČANSKI ČISTO. BOJIM SE DA SU NJIM NEĆU SNAĆI SA SVOJIM BOLOM.#

MADA JE TO KOD NAS NA OVIM PROSTORIM UVEZENO ...DANAS RECITE DRAGOJ OSOBI ..ONO ...ŠTO STE ,MOŽDA PONEKAD ZABORAVILI ...RECITE JOJ KOLIKO VAM JE DO NJE STALO ...I NE ZABORAVITE ONO ...VOLIM TE...NE TREBAJU POKLONI ...NIJE BIT U DAROVIMA..NEGO I U ONOME DA POKAŽETE KOLIKO VAM JE DO TE OSOBE STALO...

14.02.2012.

...I NE ZABORAVITE ...UVIJEK POSTOJI NETKO TKO VAS VOLI ..MADA MOŽDA NEZNATE TO ...

...EJ ..VRATIT ĆU SE JA ..NAKON ŠTO SE STIŠAJU STRASTI ...I KAD SE SMIRE DUHOVI...ZA PAR DANA ...NE MOGU JEBI GA BEZ VAS ...IONAKO SAMUJEM ..PA BAR VAS NEKOLIKO MI PRAVITE DRUŠTVO ...PUSA...MIRJANA ...A I PADA SNIJEG OD JUTRA...I SVE JE BIJELO ...I SVE JE NEVINO ...NAIZGLED...I DOK POPRAVIM OVU NAKOSTRIJEŠENU KOSICU ...PUSAAAAAAAAAAAA....JOŠ JE UVIJEK TAKO U ZRAKU ...I DANAS....

ŽAO MI JE ŠTO SE VIŠE NEĆEMO ĆUTI...ČITATI...PONEKDA ISPLAKATI...PONEKAD NEČEMU NASMIJATI...NEDOSTAJAT ĆETE MI...MOŽDA JA VAM NEĆU ..DOGODILA SE JEDNA NEPREDVIĐENA SITUACIJA ..,OPTUŽENA SAM DA SAM DIO NEKE IGRE ...SORRY POJMA NEMAM KAKVE ...I TAKO ETO ..DA NE SMETAM OVDJE ...IZVJESNOJ OSOBI ...SVE VAS POZDRAVLJAM...I LEONARDA VOLIM TE...KAIROS ..NE DAJ SE ...SHIZIKA OSTANI SHIZASTA I DALJE ...GRACIAS POZDRAV...NONSENSLADY UDAJ SE...BRIGITTE ..EJ MLADOST JE PREDNOST...NE DAJ SE ...MARIJANE 2 ...SVE TI NAJBOLJE ....NAMELESMONSTER ZNAŠ MOJ DRUGI BLOG...ZAVRŠI TAJ FAKS ..HM ...RATNICE ...DRAGA SI ...HALIDE ...POZDRAV TI IZ ZG ...CORTEZ ZEZATORE ..PIŠI NE DAJ SE SMESTI ..ULJEZICE ...TKO ĆE ME PITATI KAKO SAM EJ...HAJJENEZIRE ...NI ALLAH MI NIJE POMOGAO...MA TKO BI VAS SVE NABROJAO..A ZNAM DA SAM VAS PUNO IZOSTVILA ...NE LJUTIITE SE ...MOŽDA PONEKAD SVRATIM NA OVAJ BLOG ...RANO UJUTRO ...I POŠALJEM VAM KOJU PORUKU ...PALA SAM NA DNO DNA...A NIJE MI BILA NAMJERA...E DA PROFILE ...SJEBI TU EROTIKU ...PROŠLA SU VREMENA KAD JE TO BILO IN ...NE MOGU VAS SVE NABROJATI ...BILO MI JE DRAGO PODRUŽITI SE S VAMA...ZBOGOM...KADA SE BURE STIŠAJU ...VRATIT ĆU SE...I GRACIAS MOŽDA S MANJE PATETIKE ..SADA ME STRAŠNO BOLI OVA OPTUŽBA...JEBI GA NISAM KLINKA...EJ ...VOLI VAS   M I R J A N A ....SVE ...SVAKOGA NA NEKI SVOJ NAČIN...I TAKO ETO ...JOŠ UVIJEK U ZAGREBU SNIJEŽI DO KADA ĆE NE ZNA SE ...I NE DIRAJ MI MOJE SRCE ...JOŠ NIJE DO KRAJA ZACIJELILO ...SO LONG....SORRY ...HTJELA SAM VAM OSTAVITI PJESMU ...STAVROS KAD SE PRIJATELJU RASTAJU ...ALI ETO ..GLUPAČA ..NIKADA NISAM NAUČILA POSTAVITI VIDEO SPOT ...JEBI GA ..NITKO NIJE SAVRŠEN ZAR NE ...LJUBI VAS MIRJANA

...kad ni sa kim nemaš podijeliti svoje impresije ...kada si sama...kada te ne vole ...kad ti se opet plače ...kada nikome nisi ni želja ni potreba...kada nemaš nekog da te zagrli u ovo hladno sniježno jutro...kad nitko s tobom ne pogleda kroz prozor i kaže ...jebote kako je noćas napadao snijeg ..digni dupe iz kreveta i poledaj ...i onda ..uzmeš fotić i zarobiš tu zimu ...za sjećanje na ...zima ...febaruar ...godina 2012 ...i pogled s mojega prozora ...

...i kad se ponadaš da ti život kreće nekim drugim smjerom...dogodi se opet neko sranje ...naravno uvijek ću biti ja ta ..koja ga je napravila ...neka krivo izgovorena riječ ...ili krivo protumačena ...i pljas...sve se u jednoj minuti sruši ...kao ona kula od karata ...i ma koliko se trudila ...ne vrijedi ...sve zabrljam ...jednom luzerica ...zauvijek luzerica ...a valjda tako mora biti ....pa kakav bi to bio život sastavljen samo od sretnosti ...i oblačim one svoje cipele ...za šetanje kroz snove ...pa kuda me put odnese ...

...i noć prospavana s nekim čudnim snovima ...

a sve se vrti oko mene...

sva sam u ovim crnim slovima...

i pišem eto ...tek po nekoj navici ...

bez nekog cilja ..bez trunke radosti...

onako...kao da niti ne postojim ...

već mi je preglupo ...samo poraze brojim...

niska...biser do bisera...kod mene nije ...

moja je niska ...ogrlica od poraza...

nekih  jebenih sjećanja ...

i ta prokleta prošlost koja me proganja ...

koja me zaustavlja ...i ruga se nekim možda

budućim pobjedama...

pa kaže ...s okrutnim smijškom na licu ...

zajebi budućnost draga ...

tebi je davno ...još tako davno ...

predoređeno da budeš neshvaćena...

da ostaneš nesretna i ...

sama...

da društo ti jedino bude ova zapaljena cigareta ...

do pola popijena kava...

i veliki krevet da u njemu spavaš ...

zauvijek sama...

i da te bude nemiri ...

da te nitko ne pamti ...

i određena ti je kazna ...da ti sve zapamtiš...

tek samo mali dašak sreće  dobila si...

da te noću čuvju anđeli...

i pitaš koja je onda svrha tvojega postojanja...

ej ne postavljaj suvišna pitanja ...

jer nikada nećeš dobiti ...

od nikga odgovora ...

razmisli ...zamisli ...

zaliži rane...pokupi razabacane stvari ...

i sve odjebi...za druge su odabrani oni sretni dani ...

...obrisala sam jedan post ...jer je očito NEPOZNATA OSOBA ŽENSKA...napisala uvredljiv komentar ...i pitam dotičnu ...da li bih ja trebala dovijeka plakati za nekim tko se je odjebao i sam izabrao svoj životni put ...koji i ne pita kako mi ..i nema ni brige ni pameti ...i jebe mu se za mene ...za sve što je iza sebe ostavio ...sva sranja ...zar bi ja trebala ostatak života provesti u koroti ...a on neka uživa ili ne uživa tamo gdje je ...i koji mi je uzeo deset godina života ..izbrisavši ih u jednom danu ...sorry draga...ne mogu više ...otplakala sam ga...i počinjem se polako zbrajati ...no vrlo teško ide ...ne mislim se zakopati zato što je smeće otišlo ...ne ...niti mislim uskočiti u nečiji krevet odmah..ne zanima me ...a to što poneko poželi moje društvo i ja ga odbijem...to je moja stvar najprivatnija... i sam želim dotičnoj dami ...nije dama ali neka  joj bude....da proživi sve što sam ja proživjela od ljeta do sada ...i ništa drugo...odrasla sam...preodrasla...da se ikome ispovijedam gdje sam ...s kim sam...što radim ...kuda idem ...što jedem ...kako spavam ...a najmanje dotičnoj ...i molim je neka ne čita ... neka me zaobiđe u najširem luku jer ...NEKA POMETE NAJPRIJE ISPRED SVOJEGA PRAGA...OTRESE METLU  I DOĐE KOD MENE ...DA POČISTI OSTAKE PRIJAŠNJEG ŽIVOTA... POST IZBRISAN IZ RAZLOGA ŠTO SE OČITO MOŽE DVOJAKO TUMAČITI...PA DA NEKOME NE SMETA...A MENI SE ŽIVO....

... i što si mi pomogao vratiti blog na blogpospotu u prvobitno stanje ...što si me slušao ...sve moje lamentacije ...što si mi rekao da će sve  biti u redu ...što si izgubio svoje vrijeme na mene ...hvala...i stvarno ...ljubim te pesmama...forever ...što si me trpio ovako nesposobnu i glupu ...što si popunio jedan mali dio mojeg malog  svemira...sve ostalo bilo bi suvišno...i vratio povjerenje da još  postoje osobe koje nekome žele pomoći ...

...danima se već ne volim ...jer sam  takva kao ova  iz naslova ...u svim segmentima svojega sjebanog života...jer ne trebam onoga koji me možda na neki način voli ...niti želim da me voli ...i danas sam napravila rez u tom neodnosu ...sjebao mi se blog na blogspotu ...i zato se mrzim jer ga ne znam popraviti ...sjebao mi se google chrome ...ali to me zaboli ...neka se sjebao ...nije mi čak niti ok ...onda ...mrzim sebe jer ne čitam sve što bih željela pročitati ...dalje ...jer bih trebala pitati exa za pomoć ...oko bloga...a on ..krelac nikada nije pročitao niti jedan moj post ....i bolje ....jer sam ga opanjkala na sve moguće načina ...ali i zaslužio je ...dalje ...jer ne znam unatoč svim uputama ovdje postaviti video spot ...dalje ...jer ne spavam dovoljno ...dalje ...jer previše pušim ...pa dalje ...jer jedem ništa pametno ...samo neku nezdravu hranu ...dalje ....jer ne idem u solarij...dalje ...jer sam zapostavila svoj posao  koji volim kad nisam sjebana ...dalje ...o jebote ....pa tko sam ja ...e dalje ...mrzim sebe jer se rasplačem za svako sranje ...dalje ...ma neću dalje ...dovoljno je  i ovo...zar ne...i nije...mrzim sebe jer nemam nikoga da mi pridrži kišobran kada jako pada snijeg ...a moram van ...i da me zagrli ...makar prijateljski ...jebem sve ovo što mi se događa ...i ovaj preglupi život ...e pa neka me netko uvjeri u suprotno...

...a što me ne daš ...pa niti me ne poznaješ dobro ...niti ja tebe a da bih  ti ti mogla reći onako olako...pa neka ..kaže...ali znam da te želim zadržati ...ma daj ...mene je teško zadržati ...previše sam kapriciozna ...komplicirana ...i ne razumiješ me ...ma daj ...pokušat ću te razumjeti ...dopusti ...što da ti dopustim...da me razumiješ ili to da budem samo tvoja ...pa oboje ...ma daj ...koliko ih je to već izgovorilo ...a što je ostalo  iza tih riječi ...ništa ...praznina...i nikad me ni ti nećeš razumjeti ...dopusti mi  kaže ...dopuštam ...kažem ...a u glavi misao ...kako pobjeći a ne povrijediti nikoga ....danas ujutro ...mobitelom ...

...sve što sam htjela reći ostaje u meni...ovdje ostavljam samo stopa svojih maleni trag u snijegu...kao nijemi svjedok  mojih noćnih bdijenja ...moje je ime sjećanje ...

 ...zažmuri ...pa na sopstvenom platnu u glavi...nacrtaj sivu i zlatnu ...lagano ...da ne remetiš veče...slušam bajagu ...i crtam tu sivu i zlatnu u svojoj glavi ...snijeg i dalje neumorno pada...she...chareles aznavour sada ...she...e da ...ona ...ja ...kad razmšljam o sebi uvijek mislim da se samo meni dogaađju gluposti i bezveznosti ..eto ..ujutro neki dan upalim komp...ništa ..nema interneta ...račun plaćen ...kaže internet nedostupan...hm ...gledam onaj modem ...svijetli...jebemu koji je sad krasni ...ugasim komp ništa...opet...nazovem službu za korisnike ..da vidim da li je kod njih kvar ...nije ...sve preštekam...tako je reko onaj striček u korisničkoj podršci ...i upalim komp...ništa opet ...zovem ponovo ..normalno broj je o62 ...sjebem još dvadeset kuna na mobu ...onaj kaže ....opet neki drugi ...na da nešto sa IP adresom ne štima sad će biti sve pet ....ugasite sve i ponovo upalite nakon pet minuta...e..napravim sve tako ...ništa...zovem ponovo ...pišu radni nalog za ujutro ...sve pet ..super ...prekine se veza na mobu ode još dvadest kuna...nakon par minuta zove netko nepoznat ...e to ovaj iz korisničke ...hvala kažem skupi su vam pozivi...on kaže ...nisam ja kriv....ma znam ...na rubu živaca ...ok ...ujutro u devet dolazi tehničar ...sve pet ...pošaljem kćer u apoteku da mi podigne jebene tablete ...ona nazove kaže ...nema ih ...odnosno sestra iz ambulante nije ih pustila ..super kažem ja ...drugo sranje ...i nazovem sestru ...kod nas je uvedeno nazoveš svojeg doktora sestra pusti na net recept i bilo gdje lijek podigneš ...kažem joj ...pa jučer mi nisi pustila tablete ...kako nisam kaže ona ...i ode u komp...sorry mirjana ...greška u sistemu ...ajd sad ih puštam...kćer vani ...ja nazovem i kažem sad će biti ...ok ...i bile su ...to jutro mi je bilo onako ....za ubiti se ...od muke...eto prođe dan ...sve nekako čekam što još ima...i legnem ...i ramišljam ...na koju foru radi modem kad je priključen na komp ...ha...dižem se palim svjetlo ...gledam ....modem svijetli ...ali hm ...kako ...i vidim jebenu sivu žicu s nekom plastičnom glavicom ...da stoji besposlena ...uštekam ja nju u modem ...i probam ...o....internet radi ...e ali ujutro dođe majstor i što mu reći da sam čisteći iskopčala žicu ...o sramote ...ne spavam..dižem se ujutro u pet ...radim cappuccino ...i čekam ...izmišljam što reći majstoru kad dođe a da ja ne ispadne m full krivac ...kad malo prije devet zvoni mob ...i kaže taj ...špo je dobio nalog ...bla bla ...vidim da je s internetom sve ok ...jel trebam doći ili ne ...o ne ...hvala kažem...i fuj ...slažem ...ma ne znam što je bilo danas ujutro ga upalim sve ok ...on kaže bit će da je naša krivnja s mrežom i još  se ispriča ...e tako to kod mene sve nešto zbrkano naopako ...i nije baš sve crno ....ima malo i sivoga ..a ona zlatna točkica majušna jedva vidljiva ...samo ja je mogu vidjeti ...je netko ...tko će jednoga dana biti tu ...i opet ću se smijati ...i opet ću ...biti sretna...to ja tako sanjam ...noću dok budna ležim ...i razmišljam..jednoga dana nepoznat netko ...a dotada ...evo ti živote ...pokazat ću ti srednjaka ...kao ova simpa bakica ...pa si ti živote misli ...

...previše razmišljanja ...moja noćna mora...htjela bih samo spavati ...i ništa drugo ...noć preduga...vani tišina ...upaljen tv ...otvorena knjiga ...a ja ...gledam u nigdje ...napola riješena križaljka ...sve započeto ...sve nedovršeno ...a ja nisam od tih da sve počnu i ne dovrše ...negdje u meni ostalo je toliko neizgovorenih riječi ...toliko nedobivenih odgovora na postavljena pitanja ...ova je zima preduga...a ja zarobljena u vječnostima ničega ...i ti ...koji se trudiš razvesliti me svojim pozivima i porukicama ...ne uspijevaš ...osjećam da to nije to ...a slatko je ...i dražesno ...ali ne mogu više pasti na to ...sorry ...još je previše tuge u meni ...a iluzije odavno potrošene ...kao izlizani đonovi udobnih cipela koje nosiš do poderivosti ...patetično...kako kome...meni nije ...jer je to realnost ...a i briga me više za svakoga tko misli da sam previše patetična...jebe mi se živo za sve ...tko me voli takvu voli me ...tko ne ...nek odjebe ...i ne čita ovo ...neka se i ne trudi ...ionako pišem sebe radi...da negdje istresem ovu prašinu s duše ...ovu koja se taložila slojevito ...godinama...i da...sjeća li se itko lambade ...one pjesme i erotikom nabijenog plesa ...ha...jutros me dočekala lambada na radiju ...stvarno ima ta lambada ima nešto u sebi ..onako...da te dodirne ...strastvenošću...i poželiš nekuda pobjeći ...gdje je toplo ...i mazno....

 ..pale se sve upozorvajuće lampice u meni ..jedna po jedna ...bljeskaju ...onako kao ono ...po noći ...radovi na cesti...ja se branim svim dopuštenim i nedopuštenim sredstvima protiv ovoga koji  želi srušti ovaj moj zid koji sam sagradila oko sebe ...on ne posustaje ...a ja ...panika ..uhvatila me panika ...što ako ...što ako ...ako popustim u nekom tenutku slabosti ......i napravim si novi kaos od život ...a jedan je još u odlasku ...ipak ..ako bolje promislim...muškarci se trude ...ali ne predugo...pa se nadam da će i ovaj napadaj panike ubrzo prestati prije nego se išta dogodi ...jer ...ja ipak nisam stvorena da trajem u dvoje ......on mi ne da ...ovaj mali sa sličice ...kaže ...ej ne paničari ...ti znaš sebe ...ti si ona iz dedićeve pjesme ...ona koja ne donosi sreću ...i uvjerio me u to ...vrag jedan ...još prije par mjeseci ...i mislim opet  belj za mene ...da je to istina ...nekako ...uvjek odaberem krivu osobu...ili kriva ,mene...i sad stiže porukica dok ovo pišem...ma slatko je to ...ali ...sorry ...nisam ipak srednjoškolka ...i znam ...opet ću odabrati ...stanje sranje usamljenosti ...i čekati ...koga ..ne znam...i što ...ne znam još manje ...o bože help...prosvijetli me ...